Atopijski dermatitis se smatra delom „atopijske trijade“, koja obuhvata astmu i polenske alergije (alergijski rinitis), jer ljudi sa AD često imaju veći rizik od razvoja ovih drugih alergijskih bolesti. Tačan uzrok atopijskog dermatitisa nije potpuno razjašnjen, ali se smatra da je rezultat kombinacije genetskih i spoljnih faktora koji utiču na sposobnost kože da zadrži vlagu i štiti se od iritacija, alergena i bakterija.
Kada se javlja AD?
Atopijski ekcem često nastaje u detinjstvu, ali može se pojaviti i u odrasloj dobi. Gotovo nikada ne dolazi sam, već je povezan sa drugim atopijskim bolestima: skoro polovina svih pacijenata sa ekcemom ima i alergiju na polen, oko trećine ima alergiju na grinje, kućnu prašinu, životinje ili određenu hranu, a mnogi imaju astmu.
Većini pacijenata sa blagim atopijskim ekcemom simptomi se mogu umanjiti zahvaljujući hidratantnim kremama ili kortikosteroidima. Međutim, kod ponavljajućih ciklusa simptoma lečenje je mnogo teže.
Zašto AD nastaje?
Uzroci atopijskog ekcema još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni, a naučnici nastavljaju istraživanja kako bi bolje razumeli mehanizme koji vode do razvoja ovog kožnog oboljenja i mogućnosti za njegovo lečenje. Iako nije poznato tačno zašto dolazi do razvoja atopijskog ekcema, postoji niz faktora koji mogu povećati rizik od njegovog nastanka.
Genetske predispozicije, kao i abnormalni imunološki odgovori, prepoznaju se kao ključne komponente u razvoju bolesti. Koža ljudi sa atopijskim ekcemom postaje suva, iritirana i gubi svoju zaštitnu funkciju, što omogućava lakši prodor mikroorganizama i alergena, čime se pogoršava stanje.
Brojna naučna istraživanja sugerišu da disfunkcija epidermalne barijere, koja štiti kožu od spoljašnjih uticaja, ima značajnu ulogu u nastanku atopijskog ekcema. Ova barijera postaje oslabljena zbog smanjenja prirodnih vlažećih faktora u koži (poput aminokiselina) i poremećaja u proizvodnji hidrolipidnog filma, što doprinosi većoj osetljivosti kože na infekcije i iritante. Kao rezultat toga, koža gubi sposobnost da se efikasno bori protiv štetnih mikroorganizama, uključujući bakterije poput Staphylococcus aureus, koje se često nalaze na koži atopčnih osoba.
Ključni faktori rizika za nastanak atopijskog ekcema
Genetika
Genetska predispozicija igra ključnu ulogu u razvoju atopijskog ekcema. Istraživanja pokazuju da postoji jaka povezanost između atopijskog ekcema, astme i alergijskog rinitisa. Ako oba roditelja imaju atopijski dermatitis, verovatnoća da će i dete razviti istu bolest je više od 80%. Ako samo jedan roditelj pati od ekcema, šanse za razvoj bolesti kod deteta su oko 40%.
Životna sredina i klima
Ekstremni klimatski uslovi, poput hladne klime, kao i zagađeni urbani prostori, mogu povećati rizik od razvoja atopijskog ekcema. Deca i odrasli koji žive u velikim gradovima sa višim nivoima zagađenja imaju veću učestalost ekcema nego oni koji žive u ruralnim sredinama sa čistijim vazduhom.
Starost majke
Deca koja su rođena u starijem dobu majke imaju veći rizik za razvoj atopijskog ekcema. Iako nije potpuno jasno zašto, starija starost majke može uticati na imunološki sistem deteta na način koji povećava predispoziciju za alergijske bolesti.
Upotreba antibiotika
Novija istraživanja sugerišu da prekomerna upotreba antibiotika u ranom detinjstvu može povećati rizik od razvoja atopijskog ekcema, kao i drugih alergijskih bolesti. Antibiotici poput penicilina mogu poremetiti ravnotežu bakterija u organizmu, što potencijalno doprinosi razvoju alergijskih reakcija.
Takođe, higijenska hipoteza objašnjava da se broj alergijskih bolesti, uključujući atopijski ekcem, povećao zbog modernog načina života, koji smanjuje izloženost infekcijama (posebno bakterijskim). U savremenom društvu deca su najčešće izložena samo životinjama poput pasa i mačaka, a prekomerna upotreba antibiotika, kao i svakodnevno korišćenje agresivnih kozmetičkih preparata, mogu dodatno oštetiti zaštitnu funkciju kože i povećati rizik od alergijskih bolesti.
Okidači koji mogu pogoršati atopijski ekcem
Pored faktora rizika, postoje i specifični okidači koji mogu izazvati ili pogoršati simptome atopijskog ekcema. Simptomi poput svraba i iritacije mogu postati začarani krug: suva koža izaziva svrab, što dovodi do čeprkanja, a to dalje oštećuje kožnu barijeru i povećava rizik od infekcija.
Iritansi
Korišćenje agresivnih hemikalija, kao što su deterdženti, boje u tkaninama, konzervansi i aditivi u proizvodima, može izazvati iritaciju kože. Pamučne tkanine su najbolji izbor za obolele, dok nošenje pamučnih rukavica može pomoći u smanjenju čeprkanja tokom spavanja.
Stres
Stresne situacije mogu pogoršati simptome atopijskog ekcema. Osobe sa atopijskim dermatitisom često reaguju na stres čeprkanjem, što dodatno pogoršava stanje na koži.
Toplota i znojenje
U vrućim uslovima, znojenje može izazvati svrab, a posledično i pogoršanje ekcema. Ljudi sa ekcemom često reaguju na visoke temperature tako da prvo počnu da se čeprkaju, što ubrzava napredovanje bolesti.
Alergeni
Kontakt sa alergenima, bilo da su inhalatorni (poput polena), nutritivni (hrana) ili kontaktni (npr. prašina), može izazvati pogoršanje simptoma ekcema, mada to nije uvek slučaj.
Infekcije kože
Koža obolelih od atopijskog ekcema ima narušenu barijernu funkciju, što omogućava kolonizaciju bakterijama poput Staphylococcus aureus. Ova bakterija može pospešiti upalu i pogoršati simptome.
Dodatni faktori koji mogu pogoršati simptome
- Alergije na hranu, uključujući jaja, orašaste plodove, mleko i druge sastojke.
- Alergije na kućne alergene - grinje, polen i prašinu.
- Iritantne tkanine, poput vune ili najlona, koje ne dozvoljavaju koži da „diše“.
- Nikl (metal koji se nalazi u nakitu i satovima) može izazvati iritaciju.
- Formaldehid (koji se često nalazi na novoj odeći) može biti iritans.
- Poremećaji spavanja, nesanica i izloženost duvanskom dimu dodatno pogoršavaju simptome atopijskog ekcema.
Napomena: Zbog svih ovih faktora, atopijski ekcem može biti izazovan za lečenje i upravljanje, jer je potrebno uzeti u obzir kako unutrašnje (genetske) tako i spoljne faktore rizika.